Skandij je hemijski element sa simbolom Sc i atomskim brojem 21. To je meki, srebrno beli prelazni metal sa tačkom topljenja od 1541 stepen i tačkom ključanja od 2831 stepen. Lako je rastvorljiv u vodi, može da reaguje sa toplom vodom i lako potamni na vazduhu, sa glavnom valentnošću plus 3. Često se meša sa gadolinijem, erbijumom itd., sa malom proizvodnjom i sadržajem u kori. je oko 0.0005 posto . Skandij se često koristi za pravljenje specijalnog stakla i lakih legura otpornih na toplotu.
Skandij je blago žućkast ili ružičast kada se oksidira na zraku, lako se kvari i polako se otapa u većini razrijeđenih kiselina. Međutim, u jakoj kiselini na površini se lako formira nepropusni pasivacijski sloj, tako da ne reagira sa mješavinom dušične kiseline (HNO3) i fluorovodične kiseline (HF) u omjeru 1:1.
Skandij skandij zemlja Sc2O3 u ampulama ima specifičnu težinu 3.86, alkalniji je od aluminijum oksida, slabiji od itrijum oksida i magnezijum oksida i ne reaguje sa amonijum hloridom. Soli su bezbojne i formiraju koloidne precipitacije s kalijevim hidroksidom i natrijum karbonatom. Teško je da sve soli dobro kristališu. Skandijeva so je bezbojna, formira koloidne taloženje sa kalijum hidroksidom i natrijum karbonatom, a sulfat se izuzetno teško kristališe. Karbonat je nerastvorljiv u vodi i može formirati alkalne karbonatne precipitacije.
Skandijev karbonat je netopiv u vodi i lako se uklanja ugljični dioksid. Dvostruka sol sumporne kiseline možda neće formirati stipsu. Dvostruka sol skandijuma sumporne kiseline ne stvara alum. Isparljivost bezvodnog hlorida ScCl3 je niža od one kod aluminijum hlorida i lakše se hidrolizira od magnezijum hlorida. Temperatura sublimacije ScCl3 je 850 stepeni, dok je AlCl3 100 stepeni, koji se hidrolizira u vodenom rastvoru.
